Šta raditi kad ste nezaposleni?
Kada sam shvatila da je prošla godina od kako sam ostala bez posla naježila sam se. Prva misao posle toga mi je bila a šta sam ja to radila u toj protekloj godini? Kako sam je potrošila? Naravno da su mi prvi meseci bili prožeti osećajem obeshrabrenosti, nervoze i očaja. Bila je zima. Vreme idealno za depresiju. Susreti sa ljudima su me iritirali. Dijalog je bio uvek isti. "Šta ima kod tebe?", Eto ništa, ostala sam bez posla... " Stvarno, a jel tražiš sad nešto"? E ta me rečenica izluđivala. Često sam bila u situaciji da kažem: Ma ne u ovo vreme ekonomske krize (ne znam dal' ste čuli za nju!) je tolika ponuda radnih mesta a ja se još nisam odlučila koje ću izabrati i sva sreća pa sam jedna od retkih koja traži posao u ovo vreme!!! Definitivno to je bio jedan od mojih najgorih perioda. Ubrzo shvatite da iako imate ceo dan na raspolaganju, nažalost nemate sa kim da ga provedete, jer svi su na poslu. Kakva ironija. Kad radimo onda nam uvek nedostaje vreme za porodicu, prijatelje, kućne obaveze, sport, izlete itd...Kad imate novac nemate vremena i obrnuto. I sve se tako vrtilo u krug i pretvaralo u dane mrmota. Ono što mi je jako smetalo je to što sam se osećala prazno, tupo, beskorisno i ono što mi je bilo najgore nemoćno.
Međutim na svu sreću ubrzo mi se desio "switch" u glavi! Odjednom sam shvatila da iako ne mogu promeniti okruženje, mogu definitivno promeniti neku svoju situaciju tj. prilagodit je sebi. Prešla sam u ofanzivu. Okrenula sam se oko sebe i shvatila da u sopstvenom stanu imam toliko obaveza koje sam dotad odlagala. Prvo što sam uradila je sređivanje i sortiranje fotografija u albumima. Sigurna sam da većina nas ima fioke pune fotografija sa različitih događaja i vremenskih perioda, koje smo gurali u neku kovertu ili kutiju sa namerom " Srediću to drugi put". I tako pobacala sam sve one male kartonske albume iz foto radnji i sve lepo hronološki složila u jedan veliki album. Trebalo mi je nekoliko dana za taj mali kreativni projekat ali kad sam završila, bila sam baš zadovoljna. Slična priča me čekala sa gomilom CD-a i DVD-a. Napravila sam popisnu listu u excel-u sa svim filmovima i instalacijama programa koje imam. Sad definitivno znam gde mi se šta nalazi. Usledilo je zatim sređivanje različite papirologije: starih plaćenih računa, garantnih listova uređaja, tehničkih uputstava za iste itd...
Vreme je prolazilo i ja sam stalno nalazila neke nove zadatke. Za sve to vreme sam čitala sve one knjige koje su mi preporučili, a nisam stigla da ih dosad pročitam.
Obzirom da kad ste nezaposleni nemate naravno novca za česta tzv. kafenisanja po In mestima i veći deo dana provodite u kući. U tom slučaju internet je spas. Kad sam prevazišla fazu da samo gledam facebook, vesti, internet magazine, skidam muziku i sl., prešla sam u aktivniju i korisniju upotrebu interneta. Učila sam obradu fotografija, montiranje video fajlova, skidala razne korisne programčiće, navukla se na Torrent-e, čitala različite stručne tekstove itd... Sve mi je to bilo zanimljivo jer sam do skoro bila samo običan korisnik MS office paketa. E onda se internet uvukao i u moju kuhinju. Ujutru bih pregledala recepte, čitala komentare i preporuke, birala šta ću kuvati tog dana, išla u nabavku namirnica i svaki dan nešto novo spremala. Muž je bio oduševljen. Prešla sam iz faze mlada domaćica u domaćicu sa iskustvom!
E onda je došlo lepo vreme i ja sam mogla da vozim bicikl pored Dunava sa drugaricom koja je takođe ostala bez posla. Pošto nisam tip za teretanu, upisala sam kurs salse. Odlično je preporučujem svima. Brzi ritmovi, dobra i vesela atmosfera, nova poznanstva i druženje.
I tako godina je prošla. Posao nisam našla, ali znam da znanja i veštine koje sam stekla u ovih proteklih godinu dana ću sigurno koristiti i dalje. Trenutno pohađam kurs iz oblasti E-poslovanja i internet marketinga i znam da mi je upravo ''čačkanje " po internetu umnogome koristilo da bolje shvatim sadržaj ovog kursa.